Marija Midžović
Ko zna da je ljubav slepa
Treba mnogo voleti muškarce. Mnogo, mnogo. Mnogo ih voleti da bismo ih voleli. Bez toga, ne bi bilo moguće, ne bismo mogle da ih podnesemo.
Margueritte Duras
Danas je teško ugovoriti sastanak, a još teže izabrati dan venčanja. Najčešće kad ja mogu i hoću da se venčamo, on nije u gradu, kad je on raspoložen ja duboko sumnjam da je on onaj pravi. Kad je on onaj pravi ja sam upravo gledala film Eastern Promises i Viga Mortensena i htela bih nekog tetoviranog i talentovanog da me zasmeje i razbije maler. A kad on podivlja od ljubavi, ja vidim da nemam bele cipele na visoku petu.
Ja živim u mentalnom, sunčanom potkrovlju i mogu (a i ne moram) da se udam svakog trenutka, samo ako znam tačno vreme i gde su mi one cipele. Doduše, ponekad sam zauzeta ili se stara ljubav vratila u grad naše mladosti i čitav dan pravim voštane figure. Zaluđujem se neko vreme, pa me napusti koncentracija. Brak mi retko padne na pamet.
Nisam idealna verenica, to priznajem. Ali, i ja gledam danima romantične filmove. Uhvatim sebe kako bubam rečenice, koje će sakriti koliko ga volim. Otvaram usta i pustim da iz mene progovore junakinje mojih omiljenih filmova.
Kako si znao da ću biti takva prema tebi, pita moja unutrašnja Elizabet.
How did you know ? How did you know I’d respond to you the way I did?( Elizabeth)
On čuje samo isklesane, zagrcnute poslednje reči, sa kraja filma, kad sva srca stanu mirno a u vazduhu visi ona jedna jedina nota. Naravno da se uplaši i treba da se smrzne.
U tebi sam video sebe, kaže njegov dubler.
I saw myself in you.
To have and to hold
Ali, on ima neuporedivo više vereničkog optimizma i istrajnosti, kao da nismo sa iste planete. Pretvori se očas u najboljeg čoveka na svetu, popne se na trambulinu , pridikuje i tera me da čitam obaveznu lektiru za stupanje u brak. Bibliju, Stendala, S. Ficdžeralda, S.Sremca i naravno Lazu Kostića. Ja se smesta uozbiljim i brže bolje vežbam teške fraze i preslišavam se naglas. On je strpljiviji od neba, spreman je vekovima da čeka jer zna da je za brak potrebno dvoje. Čudna reč monogamija.
Paskal
Složili smo se da ćemo za venčanje uzeti veliku, belu tortu na sprat sa kratkim vencem od crvenih ruža, za poneti, takozvani take away. Tortu sam videla na venčanju u Las Vegasu, koji je antiteza svakom braku, uprkos brojnim kapelama od kojih vrvi grad svezemaljskog greha, gde je čovek samo broj sobe. Zar to nije pravo mesto da se žena zakune muškarcu i on njoj da sve što imaju stave na jednu kartu – datum venčanja. Ništa nas ne sprečava da zapucamo zajedno u Las Vegas. Svakom grešniku potreban je mali, besmislen predah u vidu blagoslova, a pravednik je bezbedan i dovoljno jak da ga podnese.
Las Vegas, kao i svaki grad, država, selo ili šuma, sastavljen je mahom od grešnika koji misle da su pravednici i pravednika koji misle da su grešnici. I to je poslednji ostatak Božanske globalne volje i rezultat pogleda sa veće visine. Ja sam aritmetička sredina grešnice i pravednice. On je iznad razlomačke crte jer ne bi grešio ni u najvećem ludilu. Zato sam, dva puta uzastopno, duboko razmislila kada me je, na moje zaprepašćenje, zaprosio. Komplikovana žena kao što sam ja ne udaje samo zato što neko želi da se njome oženi. Prosidbeni ispad preporučujem samo najžilavijim, najbolje uhranjenim, drčnim muškarcima , koji su već ostavili gomile teških ranjenica širom sveta da ih reanimiraju na licu mesta, u vozilu hitne pomoć. To su oni što vole sirene i glasnu muziku.
Malarme, Kidman
Moj prefinjeni, dobro kalibrirani unutrašnji fotofiniš uvek pokaže da li je muško srce smežurana, plava suva šljiva ili mesnata perunika, divlja orhideja, olovna vojničina, upijač za mastilo. Teško je zamisliti sve ono što sam uspela da iščupam iz muških grudi, još teže ono što nisam. Poznajem zamke operacije na otvorenom srcu.
Tom Kruz ima skraćeno ahilovsko , depilirano poprsje kome prede sajentološki sef. Ipak, u srcu želim da nadjem samo kucanje, pijuk, šum koji igra, ne tražim ja New Age lutku za ubadanje igala, ma koliko bila seksi. Ali, neka Bog poživi Kruza. Kad tanana princeza Nikol Kidman baci na zid svog , sada ex, lepog, plavookog muža, zakuca ga sa obe ruke onako visoka i tankovijasta i počne da ga ljubi, e, to ljubljenje ne prestaje kad kamere stanu.
Eto, danas sam i ja spremna da sudjenika nateram da mi se preda, u zanosu kao ova lepa, australijska ruža, makar se malo i obrukala kad mi krene žica na devojačkoj časti. Pa i Kidmanki je u početku bilo malo neprijatno da razbija Kruza o zid, a posle nije mogla da prestane, sve dok mu nije slomila ključnu kost. Ni ti nemaš kud, čuje se samo tvoj nemoćni blagi uzdah prihvatanja.
Vidim da se ti moj dragane više ne plašiš to malo Las Vegasa, jektičave, suve pustinjske naseobine u večernjoj garderobi. Zar to nije grad u kome su ljudi spremni da sve daju za sreću i venčaju se između dva bacanja kocki, koje nikada neće promeniti slučaj.
Dok nas nešto ne rastavi
I sad smo tu gde jesmo. Tu su bele cipele i crvene ruže, torta koja čeka prvog ženidbenog namernika i muzika Toma Vejtsa. To je dan kada se jedino kaže „da“, pa onda triler „Dok nas smrt ne rastavi“. Tvrdnja neodljivo romantična i puna nade. Prava ljubav uopšte nije lek već, naprotiv, zagrcnuta mašina koja radi samo dok pevaju anđeli, a kad okrenu leđa i igraju klikere, nastane tako strašna tišina da se ljubavnom paru tresu kosti. Oni razumni ponekad žele da ih nešto uspešno rastavi. Samo je taj rejv gori od bele kuge.
Kad im dosadi, anđeli pokupe klikere, podele ih među sobom, strpaju u male heklane kesice i zvižduću. Počnu opet da mašu krilima a on mi kaže iz čista mira „Ti si najlepša žena koju sam video“. Neću ni da čujem refren dok nas smrt ne rastavi. Ovu mantru ću dobro sakriti , kao kapsulu cijanida, koju belosvetski avanturisti nose u unutrašnjem džepu, za ne daj Bože. Ova spadala ne podnose bol, a ja ne podnosim užas. Bol je znak života.
Ako Bog ne bude imao vremena da rastavi što je sastavio, a danas je često na to primoran jer je zahteva za razvod više nego što je zakazanih venčanja, moraću kao i uvek sama da se snađem. Muka je Svevišnjem i torta za svaki dan i javnu upotrebu, ali njega detalji sve manje interesuju. Čak i njega, poznatog po beskrajnom strpljenju i ljubavi, zamara vrtoglava brzina s kojom se naprasno menjaju dobri običaji. Nije presrećan što mora svakodnevno da vrši reviziju ranije započetih srećnih zajednica, koje su počivale, pored ostalog i na ozbiljnim receptima za kolače koji se čuvaju kao porodični dragulji.
Dobrota tvoja bolja je od života
Nema više pravih, bogobojažljivih, primerenih torti na sprat, ova tvoja je prava favela od torte, snadji se nevesto, ja sam ipak zadužen samo da vas držim u životu dok se ne sretnete. Ili, da to možda sprečim, ali ja nekako ne verujem u prirodnu selekciju ni u tu vašu telesnu hemiju, sami vadite kestenje iz vatre. Iskamčili ste moj pristanak da sami nađete svoju duhovnu i biološku polovinu. Neću se mešati, vidim da mi trenutno ne idu romantične veze, ali ne znam ko greši vi li ja. Ili si deo rešenja ili si deo problema. Čuo sam vas da to govorite.
Evropska i druge zajednice
Ja bih platila prevoz i pozvala Ketlin Brenan da nas venča, ne želim matičara i popa, muškarca, još manje maskiranog u Elvisa Prislija. Posle ću kao udata žena popiti čašu šampanjca, pa i burbona, sa Ketlininim mužem Tomom Vejtsom. Udatoj ženi se veruje kad digne čašu naočitom gostu.
Devojci svi brane da očijuka, iako je to dobro za razvoj inteligencije pa i za hormonalni status i zato se uvek osećam kao devojčura kad me neko gleda bezobrazno, hvala na pitanju. Sve međunarodne institucije kažu da meni iz nerazvijene zemlje uopšte ne treba večernja pratnja. Ja sam preživela bombardovanje i sada sam možda zrela i za udaju, za flertovanje, to ne. To sam preskočila u razvoju. Doduše izvesno je da iskustvo neposredne smrtne opasnosti može da utiče na donošenje bračne odluke kao i na određenu dozu opuštenosti i nezainteresovanosti, pogrešno nazvanu karasevdah. Ali, ne nužno.
Ako Bog da
Svako koga su bombardovali zna da odluku donose brzo. Torta za poneti je idealna kad je tvoj život brži od tebe. Moderna žena donosi odluke u magnovenju, kada se, recimo promeni padajuća meni na aerodromskom displeju. Ako me u trenu neodlučnosti zatekne poziv za prvi let za Pariz, okrenem aerdomska kolica za 180 stepeni i zaboravim da sam upletena u neku traljavu veridbu, bilo domaću bilo međunarodnu. Niko ne sme da me pita gde sam nestala.
Ali i mahnite ženske odluke se preispituju na aerodromu i carini. Kakav je to dert, kad biste samo znali. Pravo mesto da se oslušne plameni jezičak nedoumice, dok te carinici požuruju.
Moj muž je čovek na mestu, baš kao i scenarista Ben Sanderson, s tom razlikom što nije došao da se ubije u Vegasu alkoholom. Ni ja nisam uličarka zlatnog srca sa vegaskih pločnika, mada sam malo trashy, što ne znači da ga ne volim isto onako kako je Sera volela Bena, kaže moj plameni lakmus. To je mera, više a ni manje se ne može. Ja ću kao i Sera u Vegasu postati poštena žena i voleću ga sa ili bez njegove dozvole očajnički, neumorno, samoubilački, iscrpljujuće, nekontrolisano, raspadajući se na ono od čega sam sazdana. Jednom u životu, ako Bog da.
Brak će me spasti svih aerodromskih iskušenja. Njega će ushititi novi horizonti, duboko zamišljena bračna saputnica pa i mogućnost da lično sretne Vejtsa.
Hladnija od smrti i slađa od svega
Eh, ta torta. Pre svega ona po definicji nije bajata, to ne može da se desi u Vegasu, gde se brzo rasprodaju rekviziti, a naročito oni za venčani rijaliti šou. Takve torte naprosto nestaju smesta sa pulta. Dok se na jednoj zaokruži venac od šlaga, ma nije se ni uhvatila kora a već utrči visoka mlada žena u žutoj trenerci. Smeje se čudno, uliva strah u kosti, i kaže: Dajte mi, kad vas lepo molim, odmah ovu tortu, čeka me napolju verenik na motoru. Nama se žuri, trenutno imamo odlične astrološke aspekte a i mnogo se volimo. Molim vas, jedva sam ga naterala da prizna da me voli, dok mu zuji u glavi, i da kaubojski šešir zameni cilindrom pa, budite dobri, i spakujte odmah tortu da mi se ispuni konačno ova nemoguća želja. Živote možete da zadržite.
Posle kratke ali slatke jeze, sažale se dobroćudni, namazani kuvari, ti izdajnici iz Verone, i daju svaki put instant tortu. Onda smesta, veselo dok im se smeje žabarski brk, otrče da ispeku novi patišpanj. Pošto im se to gotovo redovno dešava, drže gotovu smesu, uvek u frižideru. A i strašna je ona riba u žutoj trenerci, teško se zaspi posle njene grdnje a kamoli molbe. To zna i Tarantino.
Upisan
Poluodmrznuta torta i šampanjac biće pravi simbol braka dvoje nespojivih ljudi koji su izabrali jedno drugo da bi im život bio više od razlomka. Bez njega, mlada ne zna šta bi sa sobom, dosta joj je poznatih i nepoznatih obožavalaca i čini se kao da njen perpetuirani hedonizam nema kraj. Nema ko da me zaustavi i overi. Vratanca na mom čistom, uvek spremnom srcu lupkaju sablasno.
Lep kao devojka, Toplica Milan, Lanselot, Ajvanho. Odmah sam shvatila da nije važno od čega je torta napravljena, važna je samo filmska brzina i dostava u minut do 12. Možda bi trebalo tu tortu naručiti dok Bog još ćuti i ja pomalo naivno verujem da mogu sve sama i da će uvek biti dugih popodneva, da se klati papučicama i pije kafa na mediteranskoj strani, pa časkom preko puta u Kazablanki, opušteno udari po čaju. Uvek će biti neba i zemlje i borovine i medovine i ruzmarina i rastanaka ispred aviona. Ali, srećom i Vegas je pun brzih torti u skladu sa bojom venčanice i dizajnerom.
Kasnije, biće vremena za istraživanje potencijala tajanstvene pregrade u srcu iza koje se kriju miševi i lešine što reče Dž. Barns.
Petlja
Ali, sada ga ludo volim i jedino me zanima kako da sa njim podelim radosno zalogaj torte koja je bila namenjena nekom drugom. Ukratko, da li ja imam stomak za to. Pitam i njega. Kratko kaže da torta može smesta da se pokupi i u nekoj pariskoj pekari, moramo da požurimo da nam ne pobegne taj čarobni trenutak kada smo u trenu videli jedno drugom iznad glave zlatni oreol. Pristajem na sva rešenja, samo da se ceremonija organizuje brzo, jedino uporno tražim Vegas i famoznu Ketlin Brenan. Naravno, ako ima vremena i nije u kreativnom amoku. Doduše i meni se to dešava, upravo sada dok ovo pišem i ljubav prema njemu je zasenila sve moje follies, pa čak i ove redove.
Nema više iznenadjenja, on naoko razume zašto volim samo njega od svih pravednika i grešnika, koji neprekidno sumnjaju u sebe, držeći ovaj svet u nepodnošljivoj ravnoteži. Jer, šta bi bilo kad bismo znali težinu svakog greha i poštenja. Da li bi bilo brakova i venčanja? Ne verujem. Ljubavi, da. Više nego što bi se očekivalo.
Više od petlje
Oboje smo rekli „da“ u istom trenutku, gotovo uglas i složili se konačno oko portabl torte. I zašto bi u tom ili nekom drugom pogledu bilo nesuglasica kad smo tokom onog vedrog i malo nestašnog popodneva jedno drugom isprobavali nevidljive oreole. Meni je stajao nekako nakrivo, nisam sebe mogla da prepoznam u njegovim očima, dok je njemu sasvim prirodno da u njega gledam kao u Boga, da ne dišem za to vreme, da ga poljubim slobodno samo zato što je to on. I on istog trena uzvrati poljubac, kao da je sav od šećera celca.
Ništa te ne pitam
Lepe su ti te bele cipele, kao stvorene za večanje. Imaš ukusa i dopada mi se kad si malo viša od mene, to je tako hip-hop. Nemoj ni slučajno ništa drugo da obuješ čak i ako si odustala od bele haljine. Mnogo sam srećan što ćemo izgledati nenadmašno. Lepša si od svake pop pevačice i moja si, to me čini srećnim a tebe dostojnom ne samo javnih nastupa već i dubokih, plišanih noći kada ćeš videti da ću te voleti do kraja života. Pa je’ l ti ličim ja na ludaka, samo obuj molim te baš te cipele, kasnimo, sumnjam da će torta izdržati pod pustinjskim suncem. Može i Vejtsu da pukne film, samo se okrene i ode, ako torta počne da se ruši, on je prilično emotivan. Bele cipele te krase, ne smeš da budeš nervozna, vidiš kako sam ja spokojan, zadržao sam hladnokrvnost, ništa te nisam pitao kad si se za pet minuta vratila, izubijana, sa tortom. Ali, mnogo se držiš iznad situacije, ja preuzimam odavde komandu, sečem tortu sabljom kao Bekam kad se venčao sa Viktorijom. Ne mogu više da ti povladjujem, ovde se sada zna ko nosi pantalone, cepa tortu i šutira loptu.
No time like present
I još, kad malo bolje razmislim,odlično što nas već čeka neka torta, makar i tuđa. Ljubav ne mora da čeka, ljubav nije nikog čekala i torte na točkiće su živi dokaz da sve može doći na mesto i bez naše volje i plana, kada se više nismo nadali. Život nema reprizu.There is no time like present, rekli bi Amerikanci, a oni su izmislili Las Vegas, eh kakva imaginacija i bes. Jedino što će mi svake godine Vejts i Ketlin dolaziti na slavu i moram da im čestitam redovno Novu godinu i Božić, setno kaže moj čovek.
Dala sam ti tone slobodne volje
Hajde da se venčamo brzo, dok ovaj svet još postoji i andjeli prekidaju svoje dečije igre. Ove cipele su stvarno previsoke, nemoj da me teraš da dugo stojim u njima, tone mi štikla, kažem ja .
I počnem da plačem i da se smejem u isto vreme, kao svaka ushićena, blago pripita mlada, koju je udarila sunčanica.
