POLUDRAGI
AUTOR: Marija Midžović
IZDAVAČ: Gradac
BROJ STRANA: 32
POVEZ: mek, s omotom
ISBN: 978-86-83507-71-9 (GK)
CENA: 334 dinara
OVO JE ZBIRKA PESAMA poznate, ali na sceni ne toliko prisutne autorke. Ostajući na tragu prethodne zbrike „Beogradska sirotica“, Marija Midžović piše poeziju modernog senzibiliteta i razgranate intertekstualnosti, objedinjujući mitologiju, folklor, istoriju, visoku književnost, film, popularnu kulturu, svakodnevicu potrošačkog društva: Amazon, manastiri i freske, Tarantinova mlada i devojka brža od konja, beogradsko proleće „na suvom i hladnom mestu“, petrogradske pesnikinje, kalcijum u kostima, Nojeva barka i Hičkokove ptice, Barton na Sutjesci, Verlen i jazavac pred sudom, Marija Antoaneta i devojke zazidane u Skadar „pod suncem solarijuma“, šumeće tablete i Ema Bovari...
U ZBIRCI SE MOGU PROČITATI mahom kratke pesme, koje jezički i semantički korespondiraju sa savremenim dobom, jer sugerišu fragmentarnost, nestabilnost i neuhvatljivost značenja i smisla u svetu oko nas. Pesma nastaje kao nepredvidljivi asocijativni tok misli (i emocija) i donosi rafiniranu ironiju i naročitu „antisentimentalnost“, čak i kada ima elegičnan ton. Ova poezija je subverzivna, ali je daleko od banalnosti kojima angažovane feminističke pesnikinje ne tako retko podležu. Na kraju, ali možda najbitnije: ova poezija je zabavna.
KADA BI STIHOVI MENJALI KOSMOS, OVI BI GA POKRENULI: „Na mene je/ red da vam pokažem/ crnu čipku diskobolosa.“
LIRSKI SUBJEKAT OVE KNJIGE JE (MUŠKI, ŽENSKI ILI...): svakako ženski, ali intelektualno ženski. Tačnije, „poluženski“ (što ne znači i da je „polumuški“). On(a) uobličava autentično (post)feminističko iskustvo, koje bi se moglo nazvati „postfeminističkim stoicizmom“, ili, kako bi rekla Radmila Lazić, radi se o „nekastriranoj postmodernoj ženskosti“.
KADA BIH KRENUO NA PUT, OVU KNJIGU PONEO BIH: Zbirku „Poludragi“ obavezno treba pročitati, kod kuće ili na putu, svejedno. Ali pošto ona nesumnjivo traži obaveštene čitaoce i ljubitelje poezije – drugim rečim pravog, a ne „polučitaoca“ – možda je ipak bolje ostaviti je za posle odmora, pa onda na miru uživati.
Goran Lazičić
